NEMAČKI BOKSER [FCI No. 144]
Originalni naziv rase: DEUTSCHER BOXER
Zemlja porekla: NEMAČKA
Sekcija: 2
Podsekcija: 21
Istorijat: Neposrednim pretkom boksera smatra se mali, odnosno brabantski bulenbeisser. Ondašnji uzgoj bulenbeisera bio je uglavnom u rukama lovaca, kojima je služio u lovu. Njegov zadatak bio je da divljač koju su opkolili psi hajkači zgrabi i da je čvrsto drži dok ne stigne lovac i ne usmrti plen. Za ovaj zadatak pas je morao imati što širu gubicu sa širokim rasporedom zuba, da bi mogao zaista čvrsto da zagrize, te da bi čvrsto držao lovinu. Svaki bullenbeiser koji je imao ove odlike, bio je podoban za svoj zadatak i koristio se u uzgoju koji je ranije sprovođen samo na osnovu rada i svrsi primene psa. Tako je pokrenut proces uzgoja kroz koji je dobijen pas široke gubice i prćaste nosne pečurke.
Opšti izgled: Bokser je srednje velik, robustan, kratkodlaki pas kratkog, kvadratičnog tela i jakih kostiju. Muskulatura je suva snažno razvijena i plastično izražena. Pokreti su mu živahni puni snage i plemenitosti. Bokser ne sme biti nezgrapan ni težak, kao ni slabašan ili lagan.
Proporcije:a) Dužina tela prema visini grebena - građa je kvadratična, što znači da granične linije, horizontala na leđima i vertikalne spuštene do podloge sa vrha plećke, odnosno sa špica sedne kosti formiraju kvadrat.
b) Dubina grudi prema visini grebena - grudi dosežu do laktova. Dubina grudi iznosi polovinu visine grebena.
c) Dužina nosnika prema dužini glave - odnosi se kao 1:2 (mereno od vrha nosne pečurke do unutrašnjeg očnog ugla, odnosno od unutrašnjeg očnog ugla do vrha temene kosti).
Karakter: Bokser treba da bude jakih nerava, samosvestan, miran i uravnotežen.
Njegova narav je od vitalnog značaja i traži brižljivo negovanje. Njegova privrženost i vernost gospodaru i kući, njegova budnost, kao i neustrašivost i hrabrost kao branioca i zaštitnika su poznati od davnina. On je bezopasan u porodici, nepoverljiv prema strancima, vedar i prijateljski raspoložen u igri, ali u ozbiljnim situacijama neustrašiv. Lako ga je obučavati zahvaljujući njegovoj spremnosti na poslušnost, njegovoj odlučnosti i hrabrosti
njegovoj prirodnoj oštrini i isposobnosti da oseća mirise. Njegova skromnost, čistoća i urednost čine ga prijatnim i dragocenim porodičnim psom kao i službenim psom, psom za zaštitu ili psom za pratnju, njegov karakter je čestit, bez dvoličnosti ili podmuklosti i u dubokoj starosti.
Mane: Agresivnost, Ijutitost, podmuklost, nepouzdanost, nedostatk temperamenta, plašljivost.
Glava: Ona daje bokseru karakterističan izgled. Mora biti u dobrom odnosu prema telu i ne srne izgledati niti prelako niti preteško. Gubica treba da bude što šira i što moćnija. Lepota glave počiva na harmoničnim proporcijama između gubice i lobanjskog dela glave. S koje god strane se glava posmatra, spreda, odozgo ili sa strane gubica uvek mora biti u dobrom odnosu sa lobanjom to jest nikada ne srne izgledati premalo. Glava treba da bude suva, dakle bez nabora. Uobičajeno je da se na čelu stvore nabori kada su uši podignute, ili kada uši nisu kupirane, pri povišenoj pažnji. Sa obe strane od korena nosa spuštaju se naznačeni nabori. Tamna maska ograničena je na gubicu i mora oštro odudarati od boje glave, tako da izraz lica ne deluje mračno.
Lobanja: Čelo treba da bude što je moguće uže i uglasto. Ono je lako zaobljeno, nipošto ne kuglasto ili kratko, niti pljosnato i preširoko. Teme ne sme biti previsoko. Čeona brazda je tek lako naznačena, ne sme biti duboka, posebno ne među očima.
Stop: Čelo obrazuje s nosnikom naznačen prelaz. Nosnik ne sme buldogoliko biti utisnut u čelo, ali ne sme biti ni padajući.
Obrazi: Obrazi su razvijeni u skladu sa snažnim vilicama, pa ipak nisu suviše naglašeni. Oni u blagom luku prelaze u gubicu.
Gubica: Gubica je moćno razvijena u sve tri dimenzije, dakle nije šiljata ni uska, ni kratka ni plitka. Njen oblik zavisi od oblika vilice, položaja očnjaka i osobina labrnja. Očnjaci moraju biti što razmaknutiji i dobre dužine, tako da je prednja površina gubice široka, gotovo kvadratična i sa nosnikom obrazuje tup ugao. Spreda gornja usna leži svojom ivicom na ivici donje usne. Nagore zakrivljeni deo donje vilice sa donjom usnom koji zovemo bradom, ne sme previše prelaziti gornju usnu, ali još manje sme da nestane pod njom, već se mora jasno ocrtavati kako spreda tako i sa strane. Očnjaci i sekutići donje vilice ne smeju se videti kada je gubica zatvorena. Usek na gornjoj usni je dobro vidljiv.
Labrnje: Labrnje upotpunjuju oblik gubice. Gornja usna je debela i razvijena. Ona spreda ispunjava prazninu koja nastaje zbog dužine donje vilice.
Nos: Nos je širok i crn, sasvim lako prćast, širokih nosnih otvora. Vrh nosa leži nešto više od korena nosa.
Zubalo: Donja vilica prelazi gornju i lako je zakrivljena na gore. Bokser je predgrizač. Gornja vilica je širokom bazom usađena na lobanjski deo i jedva se malo sužava prema napred. Zubalo je snažno i zdravo. Sekutići su postavljeni ravnomerno u pravoj liniji, dok se očnjaci nalaze međusobno daleko udaljeni i dobre su dužine.
Oči: Tamne oči ne smeju biti premale, niti izbuljene, kao ni duboko usađene. Izraz odaje energiju i inteligenciju, no ne srne biti preteći niti napadan. Ivica kapka mora imati tamnu boju.
Uši: Visoko postavljene kupirane u vrh, srazmerno duge i uspravno nošene, u bazi ne preširoke. Nekupirane uši imaju prikladnu dužinu pre su male nego velike, tanke, postavljene su sa obe strane u najvišoj tački lobanje, daleko su međusobno razmaknute. U mirovanju leže uz obraze. Kada je pas na oprezu, uši treba da s jednim jasnim naborom padaju prema napred.
Mane: Nedostatak plemenitosti i izražajnosti, mračno lice, glava pinčera ili buldoga, balavost, pokazivanje zuba ili jezika, špicasta ili prelaka gubica, padajući nosnik, kožast ili suženi nos, svetla nosna pečurka, tzv. orlovo oko, nepigmentisani kapak, loše kupirane uši, ružno uvo, uglasta donja vilica, ovalni raspored zuba, loše smešteni zubi, slabo izgrađeni zubi, loše zubalo usled bolesti.
Vrat: Gornja linija vrata spušta se u elegantnom luku sa dobro istaknutim spojem glave prema grebenu. Vrat treba da bude izdašne dužine, okrugao, snažan, mišićav i suv.
Mane: Kratak, debeo vrat, labava koža na vratu (podgušnjak).
Prednje noge: Prednje noge moraju spreda gledano, biti ravne, međusobno paralelne i imati lake kosti.
Plećke: Duge i kose, čvrsto pripojene uz trup, ne smeju biti previše mišićave.
Nadlaktica: Duga, sa lopaticom obrazuje prav ugao.
Laktovi: Ne smeju biti suviše pritisnuti na grudni koš, ali ni odstojeći.
Podlaktice: Vertikalna duga i suvo mišićava.
Šaplje: Snažan, dobro naznačen ali ne nabrekao.
Došaplje: Kratko, skoro vertikalno u odnosu na podlogu.
Šape: Male, okrugle, zatvorene, debelih jastučića s čvrstim tabanima.
Mane: Francuski stav, labave lopatice, labavi laktovi, slab zglob šaplja, zečije šape, pljosnata raširena šapa.
Telo: Kvadratično, trup leži na jakim ravnim nogama.
Greben: Treba da bude naglašen.
Leđa: Treba da budu uključujući i slabinski deo leđa, čvrsta, ravna, široka i jako mišićava.
Sapi: Lako nagnute, neznatno zaobljene i široke. Karlica treba da bude duga i naročito kod ženki široka.
Grudni koš: Dubok, doseže do laktova. Dubina grudi iznosi polovinu visine do grebena. Dobro izražene predgrudi. Rebra su dosta zaobljena ali ne i naglašeno okrugla, pružaju se daleko unazad.
Donja linija: Teče u elegantnom luku unazad. Kratke, čvrste, lako pribrane slabine.
Mane: Preširok i nizak front, viseći trup, šaranasta leđa, ulegnuta leđa, slaba leđa, dug, uzan jako uvučen slabinski deo leđa, slaba povezanost sa sapima, izdignute slabine, strme sapi, uska karlica, viseći trbuh, usukane slabine.
Zadnje noge: Vrlo mišićave, muskulatura je tvrda i vrlo plastično istaknuta. Gledano odnazad, zadnje noge treba da budu prave.
Natkolenica: Duga i široka. Ugao zgloba kuka i kolena po mogućstvu tupi.
Koleno: U osnovnom položaju treba da se pruža ka napred, ali tako da ga još dodiruje zamišljena vertikala povučena sa kvrge zgloba kuka prema podlozi.
Potkolenica: Vrlo mišićava.
Skoćni zglob: Snažan, dobro naznačen, ali ne nabrekao. Ugao iznosi oko 140 stepeni.
Došaplje: Kratko sa nagibom od 95-100 stepeni prema podlozi.
Šape: Nešto duže nego prednje, zatvorene, debelih jastučića sa čvrstim tabanima.
Mane: Slaba muskulatura, nedovoljno ili previše zatvoreni uglovi nogu, sabljaste noge, 0-stav zadnjih nogu, kravlji stav, uzani skočni zglobovi, zečije šape, pljosnate raširene šape.
Rep: Usađen više visoko nego nisko, kratko kupiran i uspravno nošen.
Mane: Niska usađenost.
Kretanje: Živahno, puno snage i plemenitosti.
Mane: Gegav korak, slab iskorak i ukrućenost.
Koža: Suva, elastična, bez nabora.
Dlaka: Kratka, tvrda, sjajna i prilegnuta uz telo.
Boja: Žuta ili tigrasta. Žuta se javlja u različitim tonovima, od svetio žute do tamno jelenje crvene, pa tigrasti varijetet nijanse, koje su na sredini (crveno žuta). Crna maska. Tigrasti varijetet ima na žutoj osnovi naizmenično postavljene tamne ili crne pruge, koje se pružaju u pravcu rebara. Osnovna boja i pruge moraju se međusobno jasno razlikovati. Bele oznake nisu u osnovi za odbacivanje, one mogu biti vrlo odgovarajuće.
Mane: Maska koja prejako prelazi preko gubice, kao i premalo izražena tigravost.Prljava osnovna boja. Međusobno pomešane boje. Nelepe bele oznake, potpuno ili polovično bela glava. Druge boje ili takva osnovna boja, gde je više od jedne trećine površine tela bele boje.
Visina: Merena od grebena uz lakat do tla, mužjaci 57-63 cm, ženke 53-59 cm.
Masa: Mužjaci preko 30 kg (za psa visokog oko 60 cm), ženke oko 25 kg (za kuju visoku oko 56 cm).
N.B. Mužjaci moraju imati dva očigledno normalno razvijena testisa koji su u potpunosti spušteni u skrotum.
Evo slika:
Uto Dec 11, 2007 9:00 pm
