Irski mekodlaki pšenični terijer

Mekodlaki pšenični terijer je izuzetan obiteljski pas koji je potpuno sretan i zadovoljan samo kada je cijela obitelj na okupu, uvijek nastoji razveseliti vlasnika, vrlo je zaigran i u njegovoj se glavi stalno rađaju nove ideje, kako vlasnik ne bi bio pošteđen iznenađenja. Uvijek je napet u očekivanju kada će mu se vlasnik obratiti. Općenito mekodlaki pšenični terijer lako i brzo uči, ali uvijek u biti ostaje pravi irski svojeglavac. Kao kućni pas izrazito je prijatan, uvijek vrlo oprezan, miran, te što je vrlo interesantno gotovo nikada ne laje. Velika prednost kod držanja ove pasmine u stanu je što mu dlaka ne otpada. Mekodlaki pšenični terijer mora se zato dva do tri puta na tjedan temeljito očetkati normalnom žičanom četkom bez zubaca, te nakon toga češljem širokih zubaca počešljati. Sva mjesta na tijelu moraju se moći bez problema lako očešljati. Ako želimo psa izvoditi na izložbe potrebno je napomenuti da mekodlaki pšenični terijer nije pasmina za držanje u kavezu. Psu je potrebno mnogo kretanja, a život u kavezu neće osigurati zadovoljavajuću kondiciju psa kao niti kvalitetu dlake koja je izuzetno važna kod ocjenjivanja ove pasmine na izložbama. Preporučljivo je psa najmanje nekolika dana prije izložbe okupati, pa je dlaku psa držanog u kavezu gotovo nemoguće održati čistom do nastupa. Okupani se mekodlaki pšenični terijer šiša isključivo škarama.

Uređivanje mekodlakog pšeničnog terijera počinje uređenjem glave koja mora biti kratko ošišana između ušiju (ne i prekratko), a ista je stvar s ušima kao i obrazima. Između ušiju dlaka treba biti tako ošišana da lubanjski dio glave izgleda plosnato. Iznad očiju, kao i između obrva dlaka se ostavlja dugom. Brada treba biti naglašena, ali ne kao kozja. Dlaka se oprezno šiša od očnog kuta do usnog kuta. Dlaka na prsnom košu se skraćuje, naglašavajući pravi front. Vrat se šiša tako da se dobije tekuć prijelaz na leđnu liniju. Dlaku na leđima odgovarajuće prikratimo s gornje strane, te eventualno i sa strana. Rep šišamo da dobije zašiljenu formu ostavljajući dlaku na gornjoj strani repa dužom. Na prednjim se nogama dlaka ostavlja dugom, uvijek je počešljana. Prednje noge trebaju ispoljavati ravnu liniju od ramena do poda. Šape se uređuju tako da budu okrugle. Dlaka se ispod korjena repa šiša kratko omogućavajući uvijek čist izgled. Stražnji dio mora izgledati kvadratičan s naglašenim skočnim zglobovima. Ispod trbuha pruža se linija koja se ravno penje od prednjih prema stražnjim ekstremitetima. Dlaka u slabinskom dijelu treba biti ošišana samo toliko koliko je potrebno da bi se lagano naglasio struk. Posebno je bitno naglasiti da ni u kojem slučaju mekodlaki pšenični terijer ne smije biti uređivan strojem za šišanje.

MEKODLAKI PŠENIČNO ŽUTI TERIJER [FCI No. 40]
Originalni naziv rase: SOFT-COATED WHEATEN TERRIER
Zemlja porekla: IRSKA
Sekcija: 1
Podsekcija:


Upotreba: Terijer pšenične boje upotrebljavan je od strane sitnih seljaka za ubijanje štetnih grabljivica ili za pomaganje pri poslu na imanju. Dugo vremena upotrebljavan je za težak zadatak, lov jazavaca i vidri.
Istorijat: Istorija irskog mekodlakog pšenično žutog terijera, na osnovu uske veze sa drugim irskim terijerima, nije jednoznačno razjašnjena. Po svoj prilici ovo je najstarija od četiri rase. Na osnovu pismenih dokaza"pokriveno" je najmanje dvestogodišnje postojanje mekodlakih ("soft-caoted") pasa. Srodstvo modernog irskog terijera sa pšenično žutim upada u oči, mada je u literaturi nađeno samo nekoliko dokaza, ipak su ti odgajivački eksperimenti učinili dobro. Tako su preci običnog pšenično žutog terijera, verovatno prilično izmešani. Uprkos svojoj dugoj istoriji mekodlaki pšenično žuti terijer zvanično je priznat od irskog kinološkog kluba tek 30-tih godina. Otada je omiljenost neprekidno narastala. Rasa je rasprostranjena u Englesku i SAD, a i u ostale zemlje.
Opšti izgled: Čvrst, aktivan pas kratkih slabina, dobro građen i odaje utisak snage. Nije visok na nogama, a nije postavljen nisko do zemlje.
Proporcije: Njuška je duža od gornjeg dela glave.
Karakter: Pun temperamenta i odvažan, dobrodušan, svom vlasniku maksimalno privržen i pokoran. Veoma inteligentan. Pas dostojan poverenja, veran prijatelj, spreman za odbranu, ipak bez agresivnosti.
Glava: Sveukupno snažna, ali ne gruba. Boja dlake na glavi odgovara boji tela.
Lobanja: Duga glava, u dobrom odnosu ka telu. Lobanja ravna između ušiju, nije preširoka.
Stop: Izražen.
Lični deo
Nos: Crn, dobro oblikovan.
Vilice: Snažne, pogodne za dobro zatvaranje.
Obraz: Kosti nisu istaknute.
Njuška: Veliki zubi, pravilno makazasto zubalo ili klještasto, niti predgriz, niti podgriz.
Oči: Tamne, tamno lešnik braon, nisu velike, nisu buljave, dobro postavljene.
Uši: Male do srednje velike, nošene padajuće ka napred, pri čemu gornja ivica čini jednu liniju sa lobanjom. Dozvoljeno je tamnije šatiranje dlake na usnoj površini i često je pokriveno svetlijom pokrovnom dlakom. Manjkavost su ružne ili leptiraste uši.
Vrat: Srednje dug i snažan, bez podgušnjaka
Telo: Kompaktno, nije dugo, ravna leđna linija.
Plećke: Jasno ocrtane, dobro unazad postavljene, mišićave.
Grudi: Duboke, dobrih rebara.
Slabine: Kratke, snažne.
Butine: Snažne, mišićave.
Rep: Dobro usađen, nije predebeo, visoko nošen. Kupira se na 1/3 ukupne dužine ili iza šestog repnog pršljena, ipak uvek se uzima u obzir harmoničan ukupni izgled.
Noge
Prednje: Potpuno ravne, posmatrano iz svakog pravca. Dobra snaga kostiju i mišića.
Zadnje: Dobro razvijeni i snažni mišići. Uglovan koleni zglob.
Skočni zglobovi: Nisko postavljeni, nisu okrenuti ni unutra ni napolje.
Zaperci: Sa zadnjih nogu moraju biti odstranjeni.
Šape: Male, nisu špicaste. Nokti prvenstveno crni, odstupajuća boja je ipak dozvoljena.
Kretanje: Pravolinijsko napred i nazad, odlazeći i dolazeći. Laktovi prisno priležući. Posmatrano sa strane kretanje je slobodno, bez napora i harmonično.
Dlaka: U građi dlaka je meka i svilasta, nije oštra. Mladi psi su izuzeti. Dozvoljeno je trimovanje.
Trimovani psi: Dlaka na telu i vratu, grudima i lobanji kratka. Iznad očiju i ispod vilica ostavljena je posebno duga, pri čemu gradi bradu. Bogata odlakanost na nogama. Dlaka na telu trimuje se sledeći spoljašnje konture. Rep je trimovan kratko, završavajući se u čistom špicu.
Netrimovani psi: Dlaka ne srne da pređe dužinu od 12,7 cm. Ona je bogata i meka, talasasta ili sa otvorenim uvojcima. (Obilnost dlake ne srne se interpretirati kao dužina). Ni u kom slučaju dlaka ne treba da kao kod pudle ili bobtejla, odstoji od tela. Pse koji imaju takvu dlaku, pri ocenjivanju, treba oštro penalizovati, jer oni odaju pogrešan utisak o rasi. Posebna osobina je razvoj dlake štenadi. Ona se veoma retko šteni sa korektnom dlakom, odraslog psa, što pri ocenjivanju treba uzimati u obzir. Ona prelazi kroz više promena boje i građe, dok se ne razvije dlaka odraslogpsa. To se dešava u starosti od 18 meseci do 2,5 godine.
Štenci: Rađaju se odgovarajući tipu. Ona dolaze na svet crvenkasta, sivkasta i ponekad čisto pšenična. Maska je uopšteno crna. Ponekad imaju crnu štraftu dužinom sredine leđa ili crne vrhove na telesnoj dlaci. Ova tamna obeležja nestaju menjanjem dlake. Čisto crna nije dozvoljena u bilo kojoj starosti, sa izuzetkom njuške gde se ravnomerno prosvetljava, i na ušima.
Boja: Svaka nijansa od svetio pšenične boje do crveno zlatne.
Veličina: Visina grebena mužjaka 46-48 cm, ženke su nešto niže. Masa mužjaka 15,75-18 kg, ženke nešto lakše.
Greške: Predgriz, podgriz, nosna pečurka bilo koje boje osim crne. Dlaka odraslog psa koja nije svetio pšenična, nervozan i zao pas.
Isključujuće greške: Žute oči, bela dlaka, braon dlaka, dlaka bez sjaja, debela, vunasta ili pamučasta dlaka.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.