Irski crveni seter

Crveni irski seteri na prvi će pogled osvojiti svakoga svojom
elegantnom i atraktivnom pojavom. Najomiljeniji su među svim seterima.
Pretpostavlja se da je pasmina nastala križanjem španijela, poentera i
engleskih setera. Iako su u početku uzgajani kao lovački, sve više
postaju obiteljski i izložbeni psi. Već su se u 19. st., kada su se
pojavili u Irskoj, ti ponosni, aristokratski psi pokazali odličnima za
izložbe i s vremenom su sve više uzgajani zbog svoje predivne pojave i
prelijepe dlake, a ne zbog lova.

Njihova glava je dugačka, vitka
i suha, toplih plemenitih očiju i izraženog stopa. Uši su duge,
padajuće, vrat dug i mišićav. Cijelo tijelo je mišićavo, skladno.
Kretanje je vrlo ponosno, slobodno, a glava je nošena visoko. Dlaka je
kestenaste boje, a dozvoljene su, iako ne i poželjne, male bjeline na
prsima ili po prstima. Na glavi i prednjim stranama nogu te leđima,
dlaka je kratka, a na zadnjim stranama nogu, prsima, trbuhu i repu,
duga je.

U lovu su energični, ustrajni i odlični za rad u vodi.
U 19. st. bi se u lovu na ptice ukočili kada bi ih osjetili i
pokazivali u smjeru u kojem je ptica (markiranje) dok lovac na plijen
ne bi bacio mrežu. Danas u lovu seter u galopu trči tražeći divljač
traži cik - cak, kad ju pronađe, markira i po potrebi oprezno diže.

To
su vrlo temperamentni, aktivni, uporni i zaigrani psi. Svakodnevno
trebaju mnogo istrčavanja (npr. uz bicikl). Vrlo su nježni, dobroćudni
i uživaju u društvu ljudi i drugih pasa. Lako se mogu se naučiti na
suživot sa drugim životinjskim vrstama (npr. mačkama, pticama itd.).
Inteligentni su i vrlo brzo uče. Prikladni su za život u stanu jer
rijetko gube dlaku, ali potrebno ih je redovito četkati. Uređivanju
dlake izložbenih pasa potrebno je posvetiti nešto više pažnje. Šišaju
im se uši, vrat i dlake između prstiju na šapama.
Tek nakon 2 - 3 godine sazrijevaju i dostižu svoju punu ljepotu, ali u duši uvijek ostaju zaigrana štenad.
U većini slučajeva dožive duboku starost.



Preuzeto s: www.pasoddy.com

IRSKI CRVENI SETER [FCI No. 120]
Originalni naziv rase: IRISH RED SETTER
Zemlja porekla: IRSKA
Sekcija: 2
Podsekcija: 22




Istorijat: Koreni irskog setera srazmerno su mladi, dosežu unazad do ranog 18, veka. Ovaj seter je nesumnjivo u Irskoj bio poznat u 18. veku, kada je upotrebljavan za rad pre pucnja. Premda je crveni seter (početak 19 veka) bio redak, brzo je postao poznat. Kada je 1882. u Dablinu osnovan Irish Red Setter Club, bio je između puno drugih držan kao jedini irski seter. Od tada povećao se broj crvenih a smanjio broj crveno belih irskih setera.

Do kraja 19. veka, mnogi crveni seteri su izvezeni i gajeni izvan Irske. On je u Velikoj Britaniji, Evropi i Americi toliko svakodnevan kao i u Irskoj. Mnogi vlasnici shvatili su da je seter pre pas ljubimac nego upotrebljivi pratilac u lovu.

Kao i uvek irski kinološki klub je uveren da od irskog crvenog setera treba tražiti ispit u polju. Irski crveni seter je dokazao da je ipak više od samo jednog lepog psa.

Opšti izgled: Plemenit, atletski građen pas, ukupno više utreniran i elastičan nego snažan i mišićav.

Temperament: Punog kvaliteta, prijateljskog izraza. Aristokratski, živahan i inteligentan.

Glava: Duga, suva, nije uska ili špicasta, nije gruba.

Lobanja: Ovalna između ušiju, sa izraženom potiljnom kosti.

Stop: Izražen.

Nosna pečurka: Tamnomahagoni, tamne orahovine ili crna. Široke nozdrve.

Njuška: Duboka i gotovo pravougaona. Duga između stopa i nosne pečurke.

Čelo: Nadočni lukovi uzvišeni.

Vilice: Snažne, gotovo iste dužine. Usne nisu „njihajuće". Zubalo je makazasto.

Oči: Tamne, boje lešnika ili tamnobraon, nisu velike.

Uši: Srednje veličine, fine, nisko i daleko unazad usađene, u finom naboru obešene prisno uz glavu.

Vrat: Srednje dug, mišićav, nije debeo, blago zaobljen, suv.

Telo: Odgovara veličini psa.

Gornja linija: Od grebena do repa treba da je postepeno ravno padajuća.

Plećke: Dobro prepoznatljivi vrhovi lopatica. Dobro priležuća i unazad postavljena.

Slabine: Mišićave i blago zasvođene.

Grudni koš: Dubok, uzan front. Dobro zasvođena rebra sa puno mesta za pluća, ali ipak ne smeju psa praviti bačvastim.

Donja linija: Podižuća ali ravna.

Rep: Srednje dužine, odgovara veličini tela,prilično nisko usađen, jači u korenu, sužava se u jedan fini vrh. Nošen u visini leđa ili niže. Dozvoljeno je nešto višlje nošenje kada pas za vreme rada čvrsto markira divljač.

Noge

Prednje noge: Ravne i vertikalne, dobre snage kostiju.

Laktovi: Slobodni i dobro postavljeni ispod, ne napolje ili unutra okrenuti.

Zadnji deo: Širok, pun snage.

Zadnje noge: Od kuka do skočnog zgloba duge i mišićave. Od skočnog zgloba do šape kratke i snažne.

Koleni i skočni zglob: Dobro građeni, nisu ni unutra niti napolje usmereni.

Šape: Male, čvrste. Snažni prsti, dobro zatvoreni i olučasti.

Kretanje: Slobodno, tečno. Poželjno je osvajanje prostora. Visoko nošena glava. Akcija zadnjih nogu je gipka i veoma snažna. Prednje noge dobro hvataju unapred, pri tome ostaju nisko iznad zemlje. Veoma je nepoželjno ukrštanje nogu ili izvrtanje prednjih šapa.

Dlaka: Na glavi, prednjim stranama nogu i vrhovima ušiju, kratka i fina. Na drugim delovima tela i nogama srednje dužine, ravna i po mogućstvu bez uvojaka i talasa. Dlaka na gornjim delovima ušiju je duža i svilenkastija. Na postranim delovima tela, prednjim i zadnjim nogama duga i fina. Na stomaku obilata odlakanost i gradi rese koje se mogu produžavati preko gradi do guše. Na šapama između prstiju dobra odlakanost. Srednje duga dlaka na repu čini zastavicu koja se sužava do vrha. Sva dlaka je ravna i ravnomerna.

Boja: Sjajno kestenjasta braon bez ikakvog traga crne boje, nije diskvalifikaciona mana belina na grudima, na vratu, na bradi ili na prstima, ili mala zvezda na čelu, ili uska lisa, belina na nosniku ili njušci.

Mane: Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se manom čije ocenjivanje stoji u tačnom odnosu sa stepenom izraženosti.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.